Како су немачки полицајци добили јединствен пиштољ са прихватљивим перформансама

Када је“Глок” пустио у продају модел Г-45 изазвао је малу конфузију, јер су многи ову ознаку повезали са калибром .45 АЦП (или .45 ГАП у неким случајевима). Али, реч је о пиштољу калибра 9x19 мм Пара, четврте плус генерације. Иако је “Глок” у већ препознатљивом маркетиншком наступу уз фанфаре најавио “фундаменталне разлике” у односу на досадашње пиштоље, реч је ипак био о пилот пројекту који доноси рекомбинацију већ постојећих решења.

Упоредите силуете модела Г-19 и Г-45

Нешто између

Шта је ново? У суштини - скоро ништа. Не тако деавно, у покушају да одговори на услове конкурса за нови М-17 МХС пиштољ УС Арми (али и других видова оружаних снага) “Глок” је понудио модел Г-19X који представља прелазну (кросовер) категорију, између копмпактног модела и пиштоља пуног формата. На конкурсу је победио СИГ са својом модуларном платформом, а “Глок” је био принуђен да Г-19X понуди цивилном тржишту, јер је самоуверено рачунајући на победу већ израдио неколико десетина хиљада пиштоља.

Прочитајте још: Стриж је за кратко време постао популаран, да би убрзо мистично нестао: Онда се појавио у Италији под новим именом (ФОТО)

Показало се да је комбинација рама Глока 17 и цеви са навлаком Глока 19 и те како привлачна идеја, па је за кратко време “плануло” преко 100.000 комада само на тржишту САД. То је натерало менаџмент да се замисли над досадашњом категоризацијом пун формат, компакт и субкомпакт. Истовремено, на ред је дошло дизајнерско и конструкционо “освежавање” па се у продаји нашла пета генерација Глока. С обзиром да Глоцк 19X припада четвртој плус генерацији јер код њега нису заступљене све измене као код најновијих пиштоља, донета је одлука о новом моделу заснованом на истим полазним основама. Тако је настао Глок 45.

Детаљ рама са измењивим задњим делом и командама пете генерације

Комфор и боља контрола пиштоља

Рам пуне величине у комбинацији са краћом цеви и навлаком није нова идеја. Многи популарни и успешни модели представљају баш такве “мешанце”. Поменимо само Колт Командер, Валтер ППК/С или Берету Центурион. Такво оружје кориснику нуди комфор рукохвата пуне величине и последично бољу контролу оружја нарочито при брзој паљби, сигурнији хват са рукавицама, већи капацитет оквира али и спретније руковање. Уз то бржи прелазак нишана на следећу мету и мање проблема у аутомобилу, када дужа навлака и цев ударају у седиште померајући опасач и чинећи тако сате вожње фрустрирајуће неудобним (јако важно за полицију и разне чуварске службе). Питање је у којој мери су неке од ових карактеристика значајне цивилима али у “Глоку” кажу да је Г-45 првенствено намењен службеној употреби и видљивом ношењу од стране униформисаних лица.

Цев из серије ГМБ

Глок 45 је добио урезе на предњем делу навлаке који олакшавају репетирање при потезању (тзв. “израелски стил”), а сви метални делови пресвучени су ДЛЦ финишем високе тврдоће. Тиме се штити површина од огреботина а истовремено, због јако ниског коефицијента трења понаша се као суво мазиво, што је велика предност у прашњавом окружењу где би се честице прашине и песка лепиле за науљене делове и изазивале застоје. Цев је из серије ГМБ (Глок Марксман Барел) наводно повећане прецизности, са теснијим мерама лежишта метка, агресивнијим контурама полигоналног жлебљења и круном уста цеви обрађеном под углом. У упоредним тестовима, ове цеви до сада нису показале видљива преимућства у односу на досадашња решења, али свакако показају напор да се унапреде перформансе. Повратни систем је телескопског типа са две коаксијалне, супротно намотане опруге.
Иако се на први поглед не би рекло, рам крије највише измена у односу на досадашње моделе.

Облик предњег дела навлаке који олакшава враћање у футролу на Глоцку 45

Површинска текстура је остала иста као код четврте генерације, са ситним, оштрим пирамидама на контактним површинама рукохвата и шаке. После упорних захтева корисника, коначно су елиминисана удубљења за прсте која су се појавила на трећој генерацији (својевремено рекламирана као велико, значајно унапређење ергономије) и сада се ова измена тј. враћање на старо решење, рекламира као значајно унапређење ергономије. Маркетинг је чудо!

Задња страна рукохвата има измењиве инсерте са наглашеним препустом који штити део шаке између палца и кажипрста, што је добра вест за стрелце са меснатијим шакама који су неретко при дубљем хвату добијали две дубоке огреботине од навлаке. Отвор за увођење оквира је дискретно проширен, са косо обореним унутрашњним ивицама. Ова мала промена знатно олакшава брзу измену оквира.

Најбоље фабричко окидање Глока

За разлику од претходне генерације, Г-45 нема полукружни усек на бази предње стране рукохвата. Иако је његова функција била да олакша “чупање” заглављеног оквира из пиштоља, овај усек је најчешће био узрок непријатног штипања када дно оквира ухвати ивицу длана и укљешти је уз рукохват. С обзиром да пета генерација пиштоља добија другачије оквире са повећаном базом, процењено је да је то довољно за насилно вађење у случају застоја. Дугме за избацивање оквира је дискретно увећано, а полуга устављача навлаке сада је постављена са обе стране рама. У “Глоку” разматрају опцију да по жељи корисника понуде и ручну кочницу Колтовог типа, са обострано постављеним полугама. За овим реално нема потребе, јер Глок има добро решен сигурносни систем али ако тржиште захтева - зашто не. Механизам за окидање је модификован, на раму се уочава једна чивија/осовиница мање, у односу на претходну генерацију. Субјективно, ово је до сада најбоље фабричко окидање код Глока. Нарочито ми се допао чист и релативно кратак ресет окидача.

Глоцк 46 са донекле различитом силуетом у односу на класичне моделе

Манипулација пиштољем је лака, природна и на сајму ИWА где смо га испробали већина оних који су га имали у рукама сматра да Г-45 представља добру комбинацију. У сваком случају, “Глок” је до сада доказао да је озбиљан произвођач који у промене улази “корак по корак” без исхитрених потеза, па ни успех није изостао.

Специјално за немачку полицију

Због оваквог, опрезног пословног става велико изненађење била је појава модела Г-46 са системом рада заснованог на брављењу са ротацијом цеви. Ако изузмемо неколико модела у калибру 9x17 мм са слободним затварачем, све остале конструкције се заснивају на СИГ модификацији класичне Браунингове браве. Ово је проверено решење које је “Глок” довео до перфекције, па су његови модели познати, пре свега, по изузетно високој поузданости што и јесте основни захтев за одбрамбено оружје.  Али, постоје понуде које се не могу одбити.

Глоцк 46 растављен на основне склопове

Немачка полиција у чијој држави је највећа концентрација врхунских произвођача стрељачког оружја, обратила се “Глоку” са захтевом да специјално за њихове потребе развије модел пиштоља са ротационим брављењем цеви заснован на најпопуларнијем моделу - Глоку 19. Одлуку је барем делимично, лако разумети. Глоцк 19 нуди скоро идеалне димензије за врло широк дијапазон задатака. Али зашто ротација цеви? Тај систем код модерних пиштоља није нарочито заступљен. У протеких неколико деценија било је неколико (углавном неуспелих) модела, који су се накратко појавили и још брже отишли у историју.

Неосноване “предности” и “мане”

Систем са ротацијом цеви је осетљив на прљавштину, различИте лаборације муниције и нарочито на промену масе покретних делова (што знатно отежава коришћење пригушивача). Опет, овакво решење има и одређене (махом теоријске) предности. На првом месту, због утрошка енергије на ротацију цеви унутар навлаке трзај би требало да буде блажи. Цев која све време остаје у оси нишанске линије нуди бољу прецизност, а систем рада без промене висине лежишта метка допушта да цев буде смештена јако ниско у раму, практично у линији са устима оквира што олакшава храњење и повећава контролу при брзој паљби.

Цев Г-46 са бреговима за ротационо брављење

Од инжењера “Глока” сазнали смо да после серије обимних испитивања од стране немачких полицајаца, већина њих уопште не може да региструје наведене “предности”. С друге стране, страховања од осетљивог система и коришћења различите муниције показала су се као неоснована. Током независног испитивања које је спровео Институт за ватрено оружје у Улму на три примерка Г-46, од којих је сваки испалио по 10.000 метака у различИтим условима, регистровано је укупно само пет застоја (дозвољена граница је 20 застоја по оружју). Поузданост је маргинално слабија него код Глока 19, али је и даље изузетно висока.

Лако расклапање и манипулисање пиштољем

Били смо у прилици да манипулишемо новим моделом и да га расклопимо. Тај процес је први пут деловао компликованије у односу на уобичајене моделе, али већ после неколико понављања све постане знатно лакше и брже. На задњем делу навлаке је нека врста дугмета са вертикалном пречком, попут прекидача на старим шпоретима. Ротацијом улево и повлачењем уназад за око 15 мм можете скинути навлаку са рама без потребе да притиснете окидач (што је више пута наглашено као велики допринос безбедносним процедурама). После уклањања повратне опруге треба заротирати цев да се брадавице браве доведу у прави положај, цев се вади и то је све. Заиста није компликовано.

Рам модела Г-46 са вођицом брављења цеви непосредно испред отвора за оквир

На раму, испред отвора за оквир постављена је челична вођица са каналом за бравеће брадавице који доводе до спиралног кретања цеви током радног циклуса. Формат пиштоља је идентичан Глоку 19, хват је удобан а задњи препуст на раму иза навлаке је одлично уклопљен. Осим необичног задњег дела навлаке (недостаје плочица за расклапање присутна код свих “Глокових” модела), све остало је исто као код пиштоља пете генерације овог произвођача. Укључујући и обострано постављену полугу устављача навлаке, оквире нове генерације (нису измењиви са старим моделима) и урезе за репетирање на предњем делу навлаке.

Прочитајте још: Апсолутно неуништив! Ругер Секјурити Сикс након испаљених милион и по метака остао неоштећен

Нисмо сигурни да ли је овим моделом учињен неки значајан корак у погледу конструкције службеног оружја, али свакако се показало да “Глоцк” може да направи искорак у односу на досадашња решења и да су бојазни конзервативног дела компаније биле неосноване. Надајмо се да ће у блиској будућности бити још изненађења из “кухиње” познатих аустријанаца.

фото: Драган Шапоњић